Ја љубим жене, што пре тисућ љета
Опјева их пјесма и љубав поета.
Ја градове љубим - пале зграде тавне,
Што их оплакаше царске лозе давне.
Ја градове љубим, то још дуго доба
Постојаће исто пошље нашег гроба.
Ја љубим жене вите, бледе боје,
Што у крилу света нерођене стоје.
Једном као звезде бледа им љепота
Сличиће љепоти сна мога живота.
Опјева их пјесма и љубав поета.
Ја градове љубим - пале зграде тавне,
Што их оплакаше царске лозе давне.
Ја градове љубим, то још дуго доба
Постојаће исто пошље нашег гроба.
Ја љубим жене вите, бледе боје,
Што у крилу света нерођене стоје.
Једном као звезде бледа им љепота
Сличиће љепоти сна мога живота.
Нема коментара:
Постави коментар