ОСЛОБОЂЕЊЕ - Хајнрих Хајне

11

Остај у твојој мрачној дубини,
Безумна клапњо,
Што си ми негда многу ноћ
Кињила срце лажном срећом,
А сад ко морска утвара
И на беломе дану ми претиш, -
Остај дубоко тамо у вечности,
А ја ћу ти још доли бацити
Све моје боле и грехове,
И прапорасту капу лудости,
Што ми је око главе дуго звонила;
И хладну, светлу кошуљу змије
Лицемерства,
Што ми је дуго обмотавала душу,
Болесну душу,
Што бога пориче, анђеле пориче,
Проклету душу! -
Хеј, хеј! Долази ветар!
Дижите једра! - Гле, како трепте!
Надимају се бела!
И преко мирне, опасне равни
Жури се лађа,
И кликће душа ослобођена!