ПУТ ПОКЛОНИКА У КЕФЛАР - Хајнрих Хајне

1.

На прозор стала мати,
Син је на одру у куту.
"Виљелме, зар устат нећеш? -
Литије ево на путу!"

"Нит` чујем нит` видим, мати,
Тако ме кида бол слепа;
На мртву мислим Грету,
Па ми се срце цепа".

"Устани, хајд`мо у Кефлар,
Круницу узми и зборник;
Кад Богомјаци дође,
Оздрави сваки болесник".

Црквене песме се поје,
Уз барјак барјак се диже;
То је у Келну на Рајни,
Отуда литија стиже.

За светом мати корача
И сина води иста;
Обоје поје у хору:
"Слава ти, Дево чиста!"

2.

Јутрос је Кефларска Дева
У руху лепшем од свије`;
У силном послу је данас
Јер броја болнима није.

Њој болна прилажу чељад
Од воска справљене многе
Делове људског тела,
Воштане руке и ноге.

Ко руку приложи таку,
Рука му лиши се ране;
Ко ногу приложи таку
Он здравом ногом стане.

Већ многи по ужу игра
Што штаке држаше прије;
Ко прста узетих беше,
Уз тамбуру сад бије.

Од једне воштане свеће
Направи срце мати.
"То божјој мајци приложи,
Па ће ти лека дати".

Син узе воштано срце,
Пред свету икону клече;
Из ока сузе му теку,
Из срца реч му тече:

"Ти преблагословена
Богородице Дево,
Ти светла краљице неба,
Ја теби јадам се ево!

Ја сам станово с мајком
У граду Келну код Рајне,
У граду где су цркве
И многе капеле сјајне.

Покрај нас живљаше Грета,
У гробу она је сада, -
Маријо, прими тај прилог
И срце лиши ми јада.

Излечи болно ми срце,
А ја ћу из дна груди
Појати рано и касно!
Маријо, слава ти буди!"

3.

Болесног сина и мајку
Сан је савладо био
Кад Богомајка униђе
У собу сасвим ти`о.

Сврх болника се нагну,
Па срце његово где је
Ту спусти руку и благо се
Осмехну и нестаде је.

Све у сну то виде мати
И више још виде јасно;
Она се из сна трже,
Пси с поља лајаху гласно.

Син је покрај ње лежо,
Он беше мртав и свео,
Док му по лицу титра
Сјај зоре румен и врео.

И мати склопи руке,
Како јој беше то не зна;
Па тихо појати поче:
"Слава ти, мајко небесна!"