ПЕСМА - Десанка Максимовић

Била једном нека песма
зачудо топла, зачудо тиха,
али је некако при рођењу
без једнога остала стиха.

Добри су се градили људи
да не виде ту њену ману
и песма се једном усуди
да изађе пред свет и то по дану.

Међутим је неки човек зао
повикао за њом: "Хрома је, хрома!"
И она је побегла уплашено
 и није излазила више из дома.

А била је нежнија од маслачка,
била је нежнија од јагода,
и патила је, патила много,
што не може као сви да хода.

Али по старом закону неком
који и песме обухвата,
пробудила се изненада
једнога јутра као крилата.

Окрилатила је песма хрома
и мада нема једнога стиха,
лети високо, високо веома,
зачудо топла, зачудо тиха.