ОБОЈЕ - Хуго фон Хофманстал

Носила је она пун пехар кристалан;
Усне су јој биле жар што вином лије.
Сваки јој је корак весео и сталан
И ни једна капца просула се није.

Лака је и чврста њена рука бела;
На коњицу младом млад је јунак чеко,
Но, када му ступи, затресе се цела,
Њезино је срце слатки огањ пеко.

И када је требо пехар вина чиста
Да из њене руке узме витез холи,
Њих обоје снађе једна мука иста:

И ту су се тако тресле душе двије,
Да ту руку наћи могла није, -
И румено вино ронило се доли.