Некад један лик светљаше
Мог живота тамни пут;
Но лик лепи згасну и сав
Ја сам мраком огрнут.
Када су у мраку деца,
Она стрепе у тај мах,
Па певати гласно почну
Да отклоне песмом старх.
И ја, једно дете лудо,
Сад у мраку певам свом;
Мада песма ведра није,
Ипак страх сам свладо њом.
Мог живота тамни пут;
Но лик лепи згасну и сав
Ја сам мраком огрнут.
Када су у мраку деца,
Она стрепе у тај мах,
Па певати гласно почну
Да отклоне песмом старх.
И ја, једно дете лудо,
Сад у мраку певам свом;
Мада песма ведра није,
Ипак страх сам свладо њом.
Нема коментара:
Постави коментар