На широкој твојој плими,
О вечерње тихо море,
Опет, пошље патње дуге,
Мени свићу лепе зоре!
Врело срце заборавља
На сву борбу, умор тавни,
И у слатке мелодије
Стварају се јади давни.
Једва што бол један тајни
Душом мине тихо тако,
Ко језером успаваним
Једно бело једро лако.
О вечерње тихо море,
Опет, пошље патње дуге,
Мени свићу лепе зоре!
Врело срце заборавља
На сву борбу, умор тавни,
И у слатке мелодије
Стварају се јади давни.
Једва што бол један тајни
Душом мине тихо тако,
Ко језером успаваним
Једно бело једро лако.
Нема коментара:
Постави коментар