ИЗ "ЖЕНО, ТИ СЛАТКА" - Лудвиг Финк

Ја нисам знао шта је љубави плам.
А то је да се заборави свет,
Срећа и туга и све, и живот сам,
Па љубит и мрет!

И то је: да се хитра побједна моћ
Кроз руке пружа што ствара царства сјај, -
Да се на одру лежи цијелу ноћ
Уз смијех, плач и вај.

Шта је то свијет? На длану лаки прах.
Највећег брега трун једна најмања.
Ни даха. Ни гласа. Тек једна мисао бди -
Близу си ти...