ОТИ - Карл Бусе

Ти ме љубљаше тако дивље,
Ја бијах тако весо.
Шта те се тицо твој сјајни грб,
Ти мала баронесо!
Грб ти је моје срце било,
А моја пјесма круна, -
Твој смех је небу стизо
Ко шева среће пуна.

Твоје је плаве косе
Мрсила бура лака,
Около нас је теко
Мирис црвеног мака.
Ту у самоћи ја сам
Слушо твој говор благи:
"Ах, ја те старшно волим,
Волим, пјесниче драги!"

Твој шкотски разуздан коњиц
Пасо је биље меко,
И каткад глас кукавице
Разлего се далеко.
И слатке, жарке усне
Дивље љубише мене,
Твоје помамне усне
Све као крв црвене.

Сад си у грофовском двору,
Венци ти круне чело, -
Твој друг ја нисам више,
И све је, све је свело;
Јест, ти већ грофица поста,
(Ја скидам шешир с главе!)
А мене љубљаше само
Та мала баронеса
Косе плаве.