НОЋ СЕ НАДНЕЛА... - Алфред Момберт

- Из "Душе сунца" -

Ноћ се наднела на ме и пјева.
Ја сам љубимац природе посто.
У једном лежећи чамцу
Низ плаву ријеку стижем кроз један зелен крај.

Нада мном душа сунца, на жалу
Заставе, свирка, свечаност, људи -
О душо, пуни, пуни животе!
Ја стижем тамо гдје један сребрн
Водопад хуји пун беле пјене.
О горде стене,
Вас кличући срце најбогатије
Поздравља сад: будите славне,
Сорите се смјело доли!