ПРОЉЕТНО ВЕЧЕ - Ханс Бетге

Беспрестанка славуј пјевао је,
Још је дажда сјала с јергована;
Ти ми пружи тихе руке своје,
А у крају, што га врела поје,
Пејвала је воденице брана,

И док топле спајаше нас узе,
Мирис просу твоја коса глатка.
У твом оку спавале су сузе,
И из твојих рука мене узе
Мило трести једна жудња слатка...