ЗАБОРАВ - Десанка Максимовић

Марта трећег у ноћ, ове године,
болна о теби мисао
побеже ми са душе.

Не знам да ли се као црна тица негде подиже,
или као камен негде утону;
али никако више не знах је наћи
у срца растуженом сутону.

Скривени таласи суморно пенуше
потока што је негде текао,
мину злослутица кроз суморне честе.
Ти не слутиш како ми би
кад не знах тад шта си ми једном рекао,
ни да ли није или јесте
болела ме кадгод о теби мисао.

И нико не зна колико ме заболи
кад угледах месец на неба средини,
и кад ми се весео учини потока хук;
и наједном изгуби свој кобни смисао
оне поноћне тице ћук
отегнут, и један једини.