Улице ћуте. У овом дому
Живљаше драга моја. Шта је сад с њом?
Она већ давно у граду није,
Но на истоме месту стоји њен дом.
И један човек ту стоји, зури
И с бола руке крши у ноћи тој;
Погледам ли га језа ме хвата -
На месечини ја видим облик свој.
Ти себевиде, ти друже бледи,
Зашто се ругаш јаду и болу мом,
Што ме је давно, на истом месту,
Ноћ многу тако мучио муком свом?
Живљаше драга моја. Шта је сад с њом?
Она већ давно у граду није,
Но на истоме месту стоји њен дом.
И један човек ту стоји, зури
И с бола руке крши у ноћи тој;
Погледам ли га језа ме хвата -
На месечини ја видим облик свој.
Ти себевиде, ти друже бледи,
Зашто се ругаш јаду и болу мом,
Што ме је давно, на истом месту,
Ноћ многу тако мучио муком свом?
Нема коментара:
Постави коментар