ПРОЛОГ - Ханс Бетге

- Из "Празника младости" -

Из свијетлог суда ја црпем Живота
Све златно вино и сасвим сам свјестан
Свих вијенаца пуне среће своје.
Кроз благу свјетлост дана ја сам ишо
И пјево пјесму; и плодове слатке
Са цвјетног стабла младости сам брао.
И ноћи мутне мени нису стране,
И њиним болом прекаљен је огањ
Широког Жића што ме валом носи.
Вас, о ви миле године, што сад ми
Најдубљег Битства откривате Љепост,
Ја с хвалом славим. Кад погледам данас
За се, ја видим гдје се диже једно
Умјетно Дјело пред очима мојим,
Чиј` сам ја творац. Узимам лист зелен
Из своје косе и сретан га бацам
Прошлости, што ми никад проћи неће;
И ја сам весо ко умјетник један
Што драго дјело докончано види
И моја младост умјетник је била.