КАКО ЛИ СПОРО ОДМИЧЕ ВРЕМЕ... - Хајнрих Хајне

Како ли споро одмиче време -
Спужина грдна, докле ја трајно,
Не мичући се, остајем овде,
На истом месту, бедно и вајно.

На мрачно окно ћелије моје
Приступа нема сунчаном добу;
Ја знадем само понором гроба
Да ћу заменит ту кобну собу.

Можда сам негда ја давно умро,
Па сада ноћу, бесно и холо,
Те фантазије поавећене
У моме мозгу играју коло.

Може бит да се и коло сенки
Поганске старе багре ту збира;
Та дружба радо за игралиште
Лобању мртвог песника бира.

Каткад ова оргија грозна,
Духова ноћњих витлање слепо,
Тражи песника мртвачку руку
Да је у зору опише лепо.