МРАК - Десанка Максимовић

Мрак се је родио у шуми, ја сам га затекла
када се из гудуре тамне побауљке пео.
Задрхтасмо ја и на језеру цвет бео.
Последња светлост кроз врхове јела
тужно је текла.

Од страха нико не спази, мада ту на обронку стаја,
да ли је мрак нечујни поноћни баук,
да ли је прашумски крсташ паук,
да ли гладна аждаја.

Утону негде безброј ситних биљки и створова;
и зби се дрвеће у густа, сумрона већа;
али залуд, мрак се проби између борова
и као злодух отиште у село
низ путе прашне.

Трну врхови јела попут дивовских свећа.
Само цвет на води ко удављена звезда бледо светли.
Јавише се тад шумске тице страшне
и објавише ноћ као зору петли.