Наврх брега у тамнини
Ноћи стреми дворац сам;
Под њим крвав у долини
Са мачева сева плам.
То су браћа што ту живо,
Бесно деле мегдан љут.
Реци, шта је браћи криво
Те хватају за мач крут?
Лаурине очи лепе
Распалише братски спор;
Оба ватром жудње слепе
Љубе дивни, нежни створ.
Али за ким цура жуди?
За ким гори њена груд?
Не, то нико не пресуди -
Мачу, ти изреци суд.
И гле бесни мегдан худи,
Мач удара о мач јак.
Чувајте се, борци луди, -
Злих опсена пун је мрак.
Вај, крвави кобни доле!
Вај, о браћо, часа злог!
Срушише се оба доле
С мачем усред срца свог.
Столећа су прошла многа,
Мино многи нараштај,
Још пуст дворац с врха свога
Тужно мотри у до тај.
Али ноћу сенке двије
По долини блуде тој;
И поноћни час кад бије,
Браћа бију крвав бој.
Ноћи стреми дворац сам;
Под њим крвав у долини
Са мачева сева плам.
То су браћа што ту живо,
Бесно деле мегдан љут.
Реци, шта је браћи криво
Те хватају за мач крут?
Лаурине очи лепе
Распалише братски спор;
Оба ватром жудње слепе
Љубе дивни, нежни створ.
Али за ким цура жуди?
За ким гори њена груд?
Не, то нико не пресуди -
Мачу, ти изреци суд.
И гле бесни мегдан худи,
Мач удара о мач јак.
Чувајте се, борци луди, -
Злих опсена пун је мрак.
Вај, крвави кобни доле!
Вај, о браћо, часа злог!
Срушише се оба доле
С мачем усред срца свог.
Столећа су прошла многа,
Мино многи нараштај,
Још пуст дворац с врха свога
Тужно мотри у до тај.
Али ноћу сенке двије
По долини блуде тој;
И поноћни час кад бије,
Браћа бију крвав бој.
Нема коментара:
Постави коментар