МОЈ ДАН... - Хајнрих Хајне

Мој дан беше ведар, ноћ срећна и блага,
С тапшањем је народ клицо мојој лири.
Моја песма беше радост, ватра, снага,
И њоме је многи жар лепи распири`.

Моје лето јоште цвета у свом цвету,
Но већ сам у амбар уно жетве благо -
Сад оставит морам све што ме на свету
Грејало и што ми беше тако драго!

С руком пада лира, пуца крчаг мио,
Из ког сам радосно и обесно пио,
Душе пуне сунца, потока и цвета.

О боже, како ли смрт грка све краде!
О боже, како се слатко живет даде,
Овде, у слаткоме гнезду овога света.