ПОДЗЕМНИ ДИВ - Христијан Моргенштерн

Копај хиљаду хвата
У земљу доли,
Па ће на удар твоје красне
Одјекнути један свод -
Кугле тамница велика
Од дван`естороструког
Челика,
У њој подземни
Робује див.

Чу ли га
На дјелу његовом?
Петом и руком
Лупа и руши
И на зидове мукло
Дуговрати се баца роб,
Ноктом и зубом гребе...
Час нијем, као гроб,
А час све виче
И риче,
Ко десетотисућих бикова глас
Кроз висок планински пас.

Као јасика лист
Тресе се кугла... сва да се сатре.
Страшила морска
У страви свој
Из игре своје
На собет јуре.
Вјештице ватре,
Расипајући искра рој
Из коса пламених,
Куљају, реву,
Из својих кухиња.

Сви редом спавачи
Поља и брда
Буде се, мичу и протежу;
Земље и мјеста тврда
Пониру
У вртлог нем.

Да ли га чујеш још?
Ко да се смирио сад?
Чуј!
Он хрче, укочен као клин!
Како ли мрмља и тестера!...
Сад спава стари,
Подземни џин.