ВЈЕРУЈУ - Фридрих Линхард

Као цвијет што га, у тихи час ноћни,
Мјесечина храни, бистра роса поји,
Ја из твоје земље теби никох, Моћни,
Јер ти ме посади сред вртова твоји`.

У твојој су власти буре на висини,
Прољеће и роса, мјесеца светиљка;
Како ти одредиш, то са мном учини -
Ти си мој баштован, а ја твоја биљка.