ВЈЕЧНО И ВЈЕЧНО - Детлев фон Лилиенкрон

У првом и слабом свитању, врх горе,
Тронује блиједи јасни мјесец зоре.

Плаво свеже небо стоји изнад косе,
Вјетар кида дробне перле тихе росе.

И сав покој дршће: и нагло и бурно
Ко неман дан стиже на небо азурно -

И тресе се, риче, уједа и рове
И показује нам шта се живот зове.

Пламено је сунце докончало путе,
Прешло жар вечерњи и глухе минуте.

У првом и слабом свитању, врх горе,
Тронује блиједи јасни мјесец зоре.

И полако Време једе, једе тајно,
И једе се, једе кроз сву Вјечност трајно.