СМРТ У КЛАСЈУ - Детлев фон Лилиенкрон

У зрњу и маку, усред глухе стране,
Лежи војник један што још нађен није,
Два дана и пуне тавне ноћи двије,
Су три тешке ране још неповезане.

У самртној борби бледу главу диже
Сагорен од жеђи и огња велика.
Један задњи санак, једна задња слика,
И угашен његов поглед гори стиже:

У спокојном раду гледа родно село,
Плодним пољем звони цилик коса сјајни`;
Збогом, збогом остај, свете завичајни -
И глава му клону и смрт покри чело.