ФИНИ СЛУХ - Густав Фалке

(Мајци)

Била се сама. Ја
Кроз кључаоницу гледа`
Гдје јоште слабо сја
Лампаде свјетлост бледа.

Што нисам ушо и што сам стајо?
И срце ми је хтјело,
И благ ме огањ жеље освајо,
Да ти још једном погладим чело
И да ти речем како те љубим.

Али мој стари срам
Да ти све срце покажем и дам
Снова ме зграби мучењем грубим.
Сада лежим у другој ноћи
И слушам у самоћи
Да ли још бди
Сиједа глава, лик блед и сух.

И једном тихо насмијах се ја:
Та све што мислиш ти,
Све она ипак зна,
У ње је тако фини слух -
Сваки ти удар срца стиже њој
Сваке минуте;
И нек ти усне ћуте,
Она све чује, глас сваки твој.