ПЈЕСНИК - Густав Фалке

Лево, са огњишта, пуцка. Тихо, мирно.
Пепо бива задње угљевље прозирно.

Са дувара, десно, туче сахат стари,
Без одмора кроз дан казаљка шестари.

Међ` опомињача оба човјек сјео,
Он све златне жице преде, вијек цео -

Један леп и висок мост зида и своди,
Што га преко дана и часова води.

Немо ватра једна сја и зари ти`о
Један ведри свијет што је негда био.