Мој погледе, хајде про зелена грања!
Из крајева бајка ту лепрша лако
Једна црна птица да те собом носи...
Не остај у царству плавих снова дуго!
Овдје покрај пута почивају људи,
Од свагдањег рада руке су им црне.
Њима снеси одсјај слободних простора!
Сви би они радо у завичај бајка,
Њихово је рухо празничко сво црно...
Из крајева бајка ту лепрша лако
Једна црна птица да те собом носи...
Не остај у царству плавих снова дуго!
Овдје покрај пута почивају људи,
Од свагдањег рада руке су им црне.
Њима снеси одсјај слободних простора!
Сви би они радо у завичај бајка,
Њихово је рухо празничко сво црно...
Нема коментара:
Постави коментар