ЈА САМ ПРОЛЕТАРАЦ... - Лудвиг Шарф

Ја сам пролетарац и порода људског
Најнижа сам класа што у мраку зија;
Ја сам пролетарац, па шта могу за то
Што улица ваших нисам украс и ја?

Ја увијек живим од данас до сјутра,
(У џепу је цела имовина наша)
Не размишљам је ли то и ово добро -
За заглуху мисли мени служи флаша.

Ја сам пролетарац, па шта могу за то?
Али мени равних има милиона:
То ме тјеши кад ми јад на врата куца,
На робији кад ме таре мука бона.

Ми куће немамо, ми добра немамо,
Ми имамо само ову шаку суху,
Препуну жуљева, за робије згодну, -
Не мислимо много ми о своме духу.

Ми смо, можда, један најбеднији пород,
Сагињемо шију вјечно, сјутра, данас -
И ми своје име носимо са правом:
Ми смо овдје само да упиру на нас.

Ми смо обдарени обилним плођењем,
Милиони нас се множе на све стране,
Да ви, што сте гори, имаднете рука
Да вас на тенану полагано хране...

Не, ми не мислимо, не мислимо више,
Да можемо ваше све побити племе:
Ми спокојно терет вучемо уз бријег, -
Јест, та ми можемо носити све бреме.

Ми смо најбеднији, гнусни пород један,
Нити ћемо игда људима се звати:
Можете нас мирно у кола Времена,
Као будућности марву, упрезати...