БЛИЈЕДИ ЗЛОЧИНАЦ - Лудвиг Шарф

Како су ме, боже, шибали ко скота -
Нигда не одахнух у тихом покоју!
Како ли су душу рашчупали моју
Ко да сам ја земљи највиша тегота.

У вртима бјеху све плодови сами,
Али да уберем, плот ми није дао;
Хтио сам да просим, но како сам стао
Пред врата, сви на ме: "Та срами се, срами!"

Рекош ми: хљебац заслужити треба.
"Иди па поштено своју дјецу храни!"
У срдњи ми тако веле готовани,
Они што никада не текоше хљеба...

И тако су мене сви шибали редом,
Ко што грану шиба лед студен и муко.
И терет живота ја сам даље вуко
И стишаво срце да не ропће једом.

Да не ропће нити диже клетву боли
Против моћних газда, мудрих готована,
И ко црв да ћути кад трули плод с грана
У њиховом врту јесен стреса доли...