ПИГМЕЈИ - Херман Конради

Мртво је доба дјела великана,
Што су с усхитом, узгорене главе,
И с полетима духа обасјана
Ступали мрачним степенима јаве,
Пењућ се врху и мети високој,
Гдје њихов моћни поглед застор свлада
И раздрије га ту на два комада -
И затим виш` њих слетио би покој.

Мртво је доба великијех душа,
Ми смо тек худи пук - пигмеја коло,
Што с надриумом горди се, ко шуша,
И с гнусном лажи вјенчаје се холо,
Са лажи која светле круне гради
Таквима празним, и на ћупе вајне
Ставља богова дијадеме сјајне
И немоћнијем идолима кади!

Све што свршимо, све је по шаблони,
И срце наше злато, жене тражи,
И никог нема да ту подлост гони,
Да мржњом плане против ове лажи -
Пред идолима сви клечимо само
И опијело слободи пјевамо.