ЉЕТНЕ РУЖЕ - Херман Конради

Ружама сам хтио обасути тебе,
Ружама црвеним твоје златносмеђе
Косе и обла ти окитити њедра...

Кад прољеће јоште, с дахом љубичица,
Победитељ кротки, корачаше крајем,
Ја ти рекох: Драга, чим његове усне,
Пошљедним и врелим пољупцем растанка,
Отворе све руже љетне, руже рујне,
Ја ћу теби доћи и твоју љепоту
Крунисати тада ружама црвеним...

Ето, дође љето... пуно сунца, злата...
Свуд обиље ружа цвета сваког сата...
Изгледа сав свијет да им је роб сами,
И њихова чедност и вазале мами...

Сами сирјак један видјех гдје се смије
Кад случајно данас његов сузни поглед
Паде на корпицу ружа црвеније`...
Ја ћу их све купити што их град имаде,
И просут у мртви плам љубави младе...
-  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

Сада други кити твоја обла њедра,
И јутром на путу заједно вас сретам...
Са смехом вас мотрим...
И сасвим случајно
Ја се сјетим живо прољетњега дана
Када се гледасмо... Увече је тада
Нама славуј пјево са својијех грана,
Јергован нас слатко засипо мирисом...

Но ми се љубљасмо...
.   .   .   .   .   .   .   .   .   .   .   .   .   .   .   .   .