МАТИ ЗЕМЉЕ - Кармен Силва

И када те зову милиони: Мати!
У болу и муци што гледају у те,
Мораш и ти исто јад и беду знати
И дубоке магле и сурове путе.

Мораш бити стена што вал чека смело, -
Помоћи не тражи, нек је воља јака!
Реч нека ти увек буде благо врело,
А лик светлост сунца за бедна јунака.

Ти плакати не смеш! Не бој се, не стрепи,
Са руба бездани смело гледај доли!
Главу дигни, ступај и балсамом крепи
Оне што их гризу свакодневни боли.

Нигда не смеш рећи да си своја само,
Ти припадаш земљи и народу целом.
Све страсти нек тону у дно мора тамо:
Ти безбројне водиш сунцу, дану белом!

Ил` добар, ил` зао, ил` га гријех роди,
Ил` богат, ил` убог, или племић виши,
Они су сви твоји! Праштај - ослободи!
Пери ране, скидај рђу и прах бриши!

Из дна срца твога нек твоја доброта
Увек тече, увек буде топлим врелом:
Неисцрпно тако, до краја живота,
Свој народ кријепи и речју и делом!