МОЈ ДРАГИ - Артур Фитгер

- Из пјесама "Зидарски момци" -

Господин мајсторе, ја не питам вас, не!
Господин полире, ни вас брига није!
Мој драги је убог, али душе красне,
И хиљаду пута љепши од вас свије`.

И када га видим у хабиту белом,
Са високих скела где се мени јави,
А облаци светли броде му над челом
И над њиме неба свод лепи и плави,

Ја тад мислим: како патријарх је једном
У сну своме гледо све анђеле сјајне,
Гдје низ златне лестве слазе с пјесмом чедном
И опет се пењу у просторе тајне.

Мој драги, мој живот, моје срце врело,
Један је од оних анђела из раја;
Он ми озго снесе оно небо цело
И са њиме блиста сред мог загрљаја!