Ти среће гладна си, Ево,
И не смеш јабуку узбрати,
Што ти је бог твој забрани
Пре три хиљаде љета,
О млади створе!
Сваке те вечери ћутим,
Гдје сухе руке своје
У твоме самотном одру
Подижеш богу старога света:
О, дај је мени, дај.
Стрпљиво јадно срце!
Још нигда није срећом дариво
Страшиве стари бог.
Он ти је дао сву глад и руке:
Граби и једи, и - трпи!
И не смеш јабуку узбрати,
Што ти је бог твој забрани
Пре три хиљаде љета,
О млади створе!
Сваке те вечери ћутим,
Гдје сухе руке своје
У твоме самотном одру
Подижеш богу старога света:
О, дај је мени, дај.
Стрпљиво јадно срце!
Још нигда није срећом дариво
Страшиве стари бог.
Он ти је дао сву глад и руке:
Граби и једи, и - трпи!
Нема коментара:
Постави коментар