НИСМО МИ КРИВИ - Десанка Максимовић

Топла је поља миловао тих,
тих замах југових крила,
када сам с тобом дражи од свих,
свих дана провела била.
Хтели смо свега шетати час;
а дан смо један шетали дуг
све до у сутон сив -
али југ,
тај топли југ
томе је крив.

Као пољубац шаптала кап,
кап свака при паду с грана,
раскошно снежни смејао се слап,
слап снежни и вода с брана.
Једанпут само на ум нам пао
он кога волим, и да је грех
наш излет, према њему -
али смех
тај вода смех
крив је свему.

Висибабе је ћутао цвет,
цвет скривен гдегде крај џбуна;
ал` драги твојој ипак само пет,
пет нежних пронашли круна.
И на растанку, кад бесмо тужни,
мени си ову дао на дар
китицу цвећа рана -
али чар,
томе је чар
крива пролетњег дана.