ЈЕСЕЊЕ НЕБО - Вилхелм Херц

Плаво, свјеже небо и јасно ко срма,
Какве ми озбиљне мисли твој сјај буди,
Сребрно блиједа када магла блуди
Преко пусих лука, преко голог грма!

По вису и пољу гледаш: у оквиру
Смрти гдје ти разни другови блиједе,
Но, високо изнад смрти и биједе,
Ти све исто стојиш у гордоме миру.

Ја се јоште сладим живота пехаром,
Као пијаница, немиран од жеља,
И за сваку чашу препуну весеља
Ја још руком хватам дрско и са жаром.

Но ипак, о небо, дај, кад среће једро
Поломе ми вјетри и сва младост мине
Нек таки сјај хладни на мом лицу сине
И у срцу тако одрицање ведро!