У ЗИМСКИ ДАН - Десанка Максимовић

Целога је дана снег лагано падо
као с воћки цвет.
О, како вечерс, о, како бих радо
одлетела некуд далеко у свет,
некуда далеко кроз цветове снежне
као лептир лак,
и некоме хтела рећи речи нежне,
топле, лепе, нове, какве не зна свак.

И сутона целог снег је тихо падо,
уморан и густ.
Вечерас бих неког угледала радо;
али њега нема. Пут је давно пуст.
Само с бледог неба белој земљи слеће
пахуље кроз зрак.
О, како је болно кад ти доћи неће
неко кога чекаш, а спушта се мрак.