ПОШЉЕДНА СВЕТЛОСТ - Вилхелм Јензен

Тоне дан. Вечерње звоно јеца, јада;
Вај, како широко сјен вечерњи пада!

Све облаци гушћи пониру са страна,
Како је далеко златна зора рана!

Слушај! Глас пошљедни звона мраком блуди
И стаде ко задњи удар слабих груди.

Ти, на светлост што те ноћ посла и роди,
Ноћ долази опет да те себи води.