ИТАЛИЈА - Едуард Паулус

О земљо љепоте, гдје у густој круни
Старих пиња тако слатко вјетрић вије,
Гдје палаче вјечно плаво небо грије,
И гдје су балкони свјежих ружа пуни!
 
Народи свих страна, откако је света,
Водили су борбу због љепоте твоје,
Због храмова твојих и мјеста што стоје
При мору и кршу пуном вјечна цвета.

Ко те видје, томе остарити неће
Никад срце! Блесак, младост, срећа, цвеће
Остаће са њиме да га вјечно крепе.

И када у јесен славуји се селе,
Осјети л` за домом бол и сузе вреле,
Он ће тражит сунце Италије лепе!