НА ЗАДУШНИЦЕ - Кардучи -

 У тужне јесење дане свештеник опојава
Мртве у земљи доли и свеце молитвом врелом,
Мијења звуке звона и олтар обмотава
Данас веселом ризом, сјутра црнијем велом.

По једном обреду истом ми што смо крви исте,
Спомињући свете твоје и покојне у гробу,
Слободно, пијемо вино погребне гозбе чисте,
Ко што је Грчка пила у старом, древном добу.

Ал` пијући у славу палих бораца славних,
Омладина се грчка у срећне дане знала
Сјећати погинулих својих краљева давних,
И ту си у Атини, Слободо, само сјала.

На гробовима травним, гдје наши очеви леже,
Са крстом Белгијанац свог хитрог пасе вранца;
Из кври наше, о, борци, никле су руже свјеже,
А за поглавље меко тирана и поганца.

Од голих брда наших до сиње морске воде
Свуда гробови стоје, чекају пуни ватре,
И мирни биће само кад сине дан Слободе,
Освета, правда божја кад тирјанина сатре.


*препев песме Алекса Шантић