ДВОЈЕ - Густав Фалке

Изнад реке ти ме машеш
Отуд белом ружом љетном,
А ја тебе својом тавном
У чезнућу истоветном.

У ријеци, што нас дели,
Дршћући нам слике стоје,
Залуду би оне хтјеле
Да се нађу, да се споје.

Ми стојимо; наше гласе
С хладним вјетром вали носе,
И ми друго не можемо
Но чезнући машемо се.

Између нас аветачки
Један црни лабуд броди,
И чудесно колеба се
Наш блиједи лик у води.