Из вира сам злог и каловитог
Никао, ко трска шуморећи -
И нежно, и с чежњом старховитом
За живот се забрањен борећи.
Непримећен понирем уморно,
А уточиште хладно и муљаво
Чека ме са поздравним шумором
Из јесењег дана гргуљавог.
И усрећен увредом очајном
Живота из бунила, изгубљен,
Ја свакоме завидим потајно,
У сваког сам потајно заљубљен.
1910.
Нема коментара:
Постави коментар