Шуберт на води, Моцарт у птичјем цвркуту,
И Гете што звиждуће по путној кривуљи,
И замишљени Хамлет што стрепи на путу,
Бројаху пулс руљи и вероваху руљи.
А шапат се пре роди, можда, него уста
И лишће се лелуја пре но дрво ниче,
И они за које су наша искуства,
Пре тих искустава свој лик уобличе.
Новембар 1922, јануар 1934.
Нема коментара:
Постави коментар