Твоја уска рамена да од бича црвене,
Да од бича црвене, из мраза плам крене.
Твоја дечија рука да утију узме,
И да утију узме и везује узе.
Да ти ножица боса на стаклу се љеска,
Да по стаклу се љеска, врх крвавог песка.
Е, ја да ко смркнута свећа ти горим,
Да ко свећа ти горим, а не смем да молим.
(Фебруар) 1934.
Нема коментара:
Постави коментар