Сестре, тежино и нежности, под истим сте знаком.
Тешки цвет руже сишу радилице и осе.
Човек умире. Топли се песак хлади полако,
И јучерашње сунце на носилима црним односе.
Ах, отежало саће и нежне мреже!
Лакше је камен подићи, но твоје име рећи.
Једина брига што ме са светом још веже:
Златна брига је, како га с бременом времена прећи.
Ко тамну воду замућен ваздух ја пијем.
Време је узорано, била је и ружа земља.
У спором вртлогу тешке и нежне руже вије,
Тежину и нежност руже у двострук венац сплела!
1920.
Нема коментара:
Постави коментар