1.
Хладно ми је. Провидна пролет
Перјем зеленим Петропољ одева,
Попут медузе, невски талас доле
У мени гађење лако заподева.
Низ кеј, по Неви, реци северници,
Јуре аутомобилски свици,
Челичне бубе са свих страна зује,
Чиоде звезда с неба одблескују,
Ал` која звезда може да убије
Згуснути смарагд што се с мора лије.
2.
У Петропољу провидном да мремео,
Где нам сама Прозерпина влада.
Ту сваким дахом ми смрт удишемо,
И сваки час је трен самртнога пада.
Богињо мора, о страшна Атено,
Камени моћни шлем свој скини немо.
У Петропољу ћемо ми да мремо -
Ту не владаш ти, него Прозерпина.
1916.
Нема коментара:
Постави коментар