Она се још није родила.
Она је и музика, и реч жива -
И зато је - ненарушива
Веза између свега живог.
Спокојно дишу мора груди,
Ал` као суманут је, светао дан,
И пене бледи јоргован
У црно-азурној посуди.
Нек` нађу уста отворена
Своју првотну немоту,
Као кристалисану ноту
Која је чиста од рођења!
Остани, Афродито, пеном,
И, речи, у музику иди,
И, срце, срца се постиди,
Са прапочетком саливено!
1910, 1935.
Нема коментара:
Постави коментар