Вратих се у свој град, до суза толико знани,
До сваког нерва, до дечјих звезда увећаних.
Ако си се вратио - онда удиши сада
Рибље уље лењинградских речних канделабра.
И што пре се упознај са децембарским даном
Који меша жуманце са злокобним катраном.
Петрограде! Не мре ми се, хоћу да постојим:
Ти имаш већ бројеве свих телефона мојих.
Петрограде! Ја адресе још увек све имам
Да гласове мртваца проналазим по њима.
Не станујем с лица, и у слепом оку љуто
Из мрака ми бије звоно с месом истргнуто.
Сву ноћ тако чекам да гости ми драги сврате,
Звецкајући негвама и ланцима са врата.
Децембар 1930.
Нема коментара:
Постави коментар