петак, 1. септембар 2017.

ИЗ ЦИКЛУСА "ЕПИТАФ" - Марина Цветајева

4

Ударац заглушен годинама заборава,
Годинама незнања.
Ударац што допире - попут женских заборава,
Попут коњског рзања,

Попут страсног певања кроз учмала здања
Ударац што допире - мучни
Ударац, заглушен, заборава, незнања,
Честаром безвучним.

Грех памћења нашег - безоког, безусног,
Безносног, безмесног!
Свих дана један без другог, ноћи без другог
Земљом нанесеном

Ударац - заглушен, засушен ко у - забокречину.
Тако бршљан сржину
Једе и живот претвара у рушевину...
- Ко нож кроз перину!

... Окненом ватом набијеном у уши,
И оном, заокненом:
Снеговима - годинама - пудовима бездушја
Ударац - заглушен...

између 26. јануара и
8. фебруара 1935, Ванв

Нема коментара:

Постави коментар