ШКОЛА СТИХА - Марина Цветајева

У челу-груди сева

Похвала ловор кресан.

Не могу да певам!

- Мораћеш! - Ал неста

(За овсено брашно

Ловор нуди!)

Ко млеко здашни

Звук - из груди.

Пустош, варка:

Сред мајских атара

Чувство суварка.

- Песма стара!

Не обмањуј, мани!

- Боље је одсад

Да туцам камен.

- Певаћеш баш тад!

Златвору за обест.

- Два стиха строго

Ја не могу свести?!

- Ко би тад мого?

-Шта сам ја, зимовка,

Да цео век свој

Певам? - Макар и не могла,

Птичице, ал пој!

- Мучење! - Трпи!

- Покошен луг

Је грло. - Хрипај:

И то је - звук!

- Лавовски је, а не женски

Посао то. - Дечји осмеј.

Искидан, обнажен,

Певао је - Орфеј!

- Тако и у гробу?

- И под даском све то.

-----------------------------

- Певати не могу!

- То опевај, ето!

Медон, јун 1928.