НА ОБАЛИ - Херман Алмерс

На обали мора ја сам радо стојим;
Кад вихор олује мути простор цео,
Кад о бријег вали бију гњевом својим,
О, како сам тада радостан и смео.

Пловећи високо сив се галеб диже
И поздравља мене на хридима голим;
С белом пеном талас пред ноге ми стиже,
Ко да и он знаде колико га волим.

Вихор, што радосно чупа моје власи,
И галеб и оток, пун грома и туче,
И то сиње море и ти шумни гласи,
Сви ме они лепој, вечној песми уче.

Ипак сва живота мука, повор зала,
О, како све тада у заборав тоне,
Кад певање буре и музика вала
Уздрхталим срцем ко глас неба звоне.