Н. Гумиљову
Над жутилом управних владиних зграда
Мутна се вејавица дуго пуши,
У санке седа велики правник брадат,
Широким гестом шињел пригрнувши.
Зимују бродови. А на припеци
Дебела стакла кајуте зажежена.
Чудовишна - ко оклопњача на реци -
Тешко се одмара Русија снена.
Над Невом су - посланства пола света,
Адмиралитет, сунце и тишина!
И тврда државна порфира света,
Ко пртена пустињска хаљина.
Тешка је северњачком снобу стега:
Оњегинова негдашња сета;
На тргу пред Сенатом - зид од снега,
Дим изнад ватре и лед бајонета...
Црпили су воду чамци, и галеба
Ено, између вунених колета,
Где, продајући маслаца и хлеба,
Врве сељаци ко из оперета.
Ланац мотора под магленим плаштом,
И ташти песак са улице пуне,
Чудак Евгениј, скрива сиромаштво,
Удише бензин, и судбину куне.
1913.
Нема коментара:
Постави коментар